Srpske kuće kroz istoriju

– Po čemu znaš?

Vidiš, ono je srpska kuća, napravljena u duhu arhitekture ovog podneblja, sa krovom na četiri vode, širokom strehom i tremom – po tome se prepoznaje zemlja Srbija, baš kao što bretanju u Francuskoj karakterišu bele kuće crnih krovova…“ U tu kuću je utkano vekovno iskustvo, mudrost i osmišljenost narodnih neimara, tako da su nekada davno pravljene sa dve prostorije: „kuća“ u kojoj je bila vatra (ognjište) i soba, sa tremom ili bez njega. Otuda i poslovica „Kuće, koliko te može pokriti, a bašte, koliko ti oko vidi“.

Svesni da je veština gradnje staništa uslov da se odoli svakojakim iskušenjima, graditelji ništa nisu prepustili slučaju. Upućeni u život i njegove zakonitosti, klimatske ćudi podneblja i geografski položaj, vodili su računa da stanište grade od materijala u skladu sa prirodnim okruženjem, da budu u zavetrini, na sunčanoj strani, blizu vode… Tako su nastajale kuće određenog podneblja: šumadinke, kosovke, zlatiborke, mačvanke, erdeljke, moravke, kako ih je po rasprostranjenosti delio Jovan Cvijić, prepoznatljive i po majstorima što su ih pravili, kao osaćanske, piroćanke, crnotravske.

Tvorevina sa dušom

„Nigde naš čovek nije više i dublje ugradio svoju dušu kao u zdanjima namenjenim svom življenju. Nigde, kao ovde, naši preci nisu potvrdili svoj identitet niti su bilo kojom tvorevinom iskazali toliko ljubavi i zanosa“, zapisao je Radomir Stanić u knjizi „Stare srpske kuće kao graditeljski podsticaj“. To se može videti i iz Rječnika Vuka Karadžića u kojem je o narodnom graditeljstvu zapisano 220 reči, za tipove zgrada je zabeleženo: koliba, savijača, kuhača, savardak, strnica, ognjarica, krovinjača, lubnjača, izba, klijet, vajat…

Često se nepravedno te stare kuće povezuju sa siromaštvom, što je netačno. Gradeći sebi krov nad glavom, ljudi su se trudili da ga prilagode svojim potrebama da bude što udobniji i funkcionalniji, otuda i izreka – svoja kućica svoja slobodica“ ali i kletva „kuća ti se kućerinom zvala“. Nisu im bile potrebne sobe i spratovi radi prestiža, ali su i te kako imali kulturu stanovanja. Primer za to su dolapi (ugrađeni plakari se pripisuju Šveđanima i Englezima). Maksimalno humano prilagođavajući unutrašnjost kuće životnim potrebama. uspeli su da uspostave čudesnu harmoniju između građevine i prirode, i to nije sve. Mislili su naši pradedovi i na odmor i uživanje posle napornog posla u polju, gradeći sebi posebne objekte koje su nazivali čardaci i konaci.

– Naravno, ideja povratka srpskog graditeljskog duha ne počinje od nas, mi smo samo njeni sledbenici. Moramo se setiti takvih velikana kakvi su bili Tanazević, Korunović, Aleksandar Deroko, profesori Kojić i Zoran Petrović. Srećom, imamo našeg profesora Božu, istrajnog borca za povratak tradicije srpskog graditeljstva. Nažalost, njegov ogroman rad do sada nije bio društveno vrednovan i to je mrlja na nečijoj savesti. Da je po sredi državni projekat, druga bi to pričo bila. Činimo napore da to postane, ne štedimo energiju, znanje i vreme. Smatram da su priznanja za rad i doprinos očuvanju srpske graditeljske tradicije arhitekte Bože Petrovića, iako brojna i zaslužena, stigla možda prekasno ali ono zašta još svokako ima vremena jeste njegov prijem u SANU. Verujem da bi njegov ulazak u našu najveću naučnu instituciju bio čast i za nju samu.

Onlajn brošura

Pogledajte onlajn brošuru sa detaljnijim prikazom srpskih kuća kroz istoriju.

Pokreni...

Srpsko nacionalno udruženje

Kontakti

+381 63 288 358
+381 11 319 0265

Narodnih heroja 30
Novi Beograd

srpskekuce@gmail.com

Dodatne informacije

Angažovani smo na mnogobrojnim projektima objekata koji su pod kulturno-istorijskom zaštitom i oni predstavljaju poseban izazov iako ih je često jeftinije srušiti, ali su emocije i osećanja skuplja i vrednija.
Pokrenuli smo i akciju „KAPIJE I MOSTOVI SRBIJE“ gde smo prikazali nekoliko novih rešenja za rekonstrukciju malih mostova i novih kapija.
Ukolio gradite ili rekonstruišete, a želite duh našeg podneblja, javite se da zajedno gradimo lepu Srbiju.