ПРЕКО 30 ГОДИНА ТРАДИЦИЈЕ

О нама

Поштовани посетиоци добродошли на веб презентацију националног удружења "Српске куће".

Пројектовање & Изградња

Национално удружење "Српске куће" за Вас врши пројектовање и изградњу квалитетних, савремених и модерних кућа и објеката различитих намена у духу са српском градитељском традицијом. Сви наши пројекти резултат су вишегодишњег искуства, истраживања и напора наших најбољих архитеката и чланова удружења из различитих сфера науке, културе и образовања, који су свој цели живот посветили важности очувања српске градитељске традиције као дела националног идентитета.

За Вас пројектујемо,градимо и реконструишемо стамбене објекте и објекте различитих намена у Србији, по целој Европи, Америци и Аустралији.

За све информације о ценама и пројектима молимо Вас контактирајте нас путем мејла или телефона.



БОЖИДАР ПЕТРОВИЋ  (1922-2012)

Професор - Архитекта

Почасни члан и оснивач удружења, неуморни борац за очување аутентичног српског градитељског наслеђа у модерној епохи. Припадао је најугледнијем миљеу српске архитектуре и био уважени професор
"Архитектонског факултета" универзитета у Београду где је предавао механику, теорију система и отпорност материјала.
У својој богатој каријери професор Божа објављује велики број стручних радова и књига, на основу његових урбанистичких и архитектонских решења изграђене су многобројне фабрике, индустријска постројења и објекти различитих намена како код нас тако и у иностранству.
Као свој највећи културни и друштвени допринос сматрао је своју професионалну и стручну борбу на очувању и транспоновању српске градитељске традиције у моделе нових и модерних кућа. У овој тежњи пројектовао је преко 50 модела кућа које су приказане у књизи "Старе српске куће као градитељски подстицај" коју смо за Вас обезбедили у онлине формату у секцији онлине брошура.


PРЕДРАГ РИСТИЋ (1931-2019)

Архитекта

Почасни члан удружења, рођен је у Београду 1931 године. Свој пут ка космополитској величини започео је похађањем основне немачко-српске школе коју је завршио 1941, па преко гимназије Краља Александра И коју је завршио 1949 године. 1959 године успешно завршава архитектонски факултет у Београду, након чега доази до доктората на универзитету у Грацу 1980,
- Био је члан УЛУПУДС-а, носилац Ордена Светога Саве 2 реда. Добио је Сребрну награду на међународном филмском фестивалу у западном Берлину 1974. за научни филм, прву награду за Југословенски научни ТВ филм 1970. године и Награду за животно дело УЛУПУДС-а, а често је истицао прву награду принца Чарлса за пројекат Црквеног дома у Бирмингему у Енглеској.
Предраг Ристић представља икону српске архитектуре са преко 150 пројектованих и изграђених православних храмова широм света.
- Међу његова најлепша пројектантска дела спадају: црква у Требињу по тестаменту Јована Дучића, саборни храм Христовог васкресења у Подгорици, дом светог кнеза Лазара у Бирмингему, црква у Апатину, црква светог мученика Станка на Острогу, цркве у Хановеру и Сиднеју.

СЛАВОЉУБ ЗАКИЋ

Инжењер

Оснивач националног удружења "Српске куће" родом из подкопаоничког села Симичиште изнад Лешка, један је од највећих заговорника и наследника идеологије професора Боже Петровића о важности очувања и неговања српске градитељске традиције, као симболу човекомерног, у смислу лепоте становања, живљења и свакодневног функционисања достојног једног човека. По узору на пројекте професора Петровића учествовао је у изградњи прелепих кућа широм Србије и у иностранству, које имате прилике да видите на нашем сајту.


ТИХОМИР ОБРАДОВИЋ

Архитекта

Оснивач удружења, рођен 1957 године у Горњем Милановцу. Основну и средњу школу похађао је и завршио у Чачку (обе са дипломом "Вук Караџић"), након чега је 1984 године завршио "Архитектонски факултет" универзитета у Београду.
- Током своје сјајне каријере коју је започео 1986 па до данас, радио је на местима архитекте планера, саветника, директора и националног консултанта, учествовао и руководио многобројним урбанистичким пројектима, идејних и главних пројеката породичних кућа, манастирских конака, визиторских центара, етно домаћинстава, едукативних центара и пословних објеката широм Србије, Црне Горе и Републике Српске. Идејни је творац и организатор изложбе радова професора Боже Петровића, под називом "Кућа је наша велика суштина" и члан "Инжењерске коморе Србије" од њеног оснивања.
- Учесник је многобројних семинара на којима је одржао прелепа предавања из области народног градитељства као и области просторног и урбаног планирања на задовољство свих оних који су имали прилике да га слушају.


СТАНКО КОСТИЋ

ЛИКОВНИ УМЕТНИК ФОТОГРАФИЈЕ

Оснивач удружења. Већину фотографија коју ћете имати прилике да видите на нашем сајту дело су Станка Костића.
- Аутор је више од 30 тематских календара (Стари занати, Стара српска одликовања , Скулптуре и пластика на фасадама београдских здања, Народна архитектура Источне Србије, Природа долине Млаве, Шесто година Манастира Манасије, Манастири долине Млаве, Источна Србија, Небеска ризница-сведочанства Епархије Браничевске, 1700 година слободе црквене мисли и уметности браничевске еперхије, Хомоље, Бељаница , Кучај, слив Млаве и Ресаве, ТРАЈАНЈЕ - ношње и обичаји, Природа Србије – између светлости и сенке, Источна Србија ...). Бави се културом и традицијом Србије, Црквеном уметношћу изван Србије (Сент Андреја, Румунија, Хрватска, Манастир Хиландар...), родног краја-долине реке Млаве, Хомоља и истражује развој црквене уметности на тлу Браничевске епархије. Један је од уважених оснивача нашег удружења.


ДРАГАН БОСНИЋ

НОВИНАР, ФОТОГРАФ, КАРИКАТУРИСТА, ДИЗАЈНЕР

- Драган Боснић (1950) је београдски фотограф, новинар, карикатуриста и дизајнер. Учествовао је на многобројним домаћим и међународним изложбама и добитник је многобројних награда. Љубав према путовањима и фотографији учинила је Боснића једним од најбољних српских фотографа, који је објективом своје камере забележио најлепше крајеве Србије, обичаје српског народа, споменике културе и још много тога.
- У свом “деценијском путовању” кроз Србију није се задржавао само на местима која су већ проглашена “природним лепотама” и као таква заштићена од стране државе. Овај пасионирани сниматељ је откривао скривене и непознате природне лепоте Србије, заборављене пределе и њихове вредности како би их приближио обичном урбаном човеку у Србији.


МИЛУТИН ДЕДИЋ

Српски академски сликар, историчар уметности и путописац

Почасни члан удружења, рођен је у српској породици у Шибенику, од оца Јована и мајке Јелке Дедић. Име је добио по српском Краљу Милутину. Ожењен је, има два сина, Луку (академски сликар), и Филипа (диплмирао филмску монтажу).[...]

Милутин је у Београд дошао 1957. године, а 1962. године је дипломирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Био учесник преко 30 међународних и домаћих уметничких колонија, излагао је у Републици Србији, Републици Српској и иностранству. Посебно је занимљиво да је више од двадесет пута посећивао манастир Хиландар, (који је обилато помагао Краљ Милутин, где је на месту старе цркве саградио нову саборну цркву), који му је био велика инспирација у преко 500 цртежа и слика на којима се налази манастир Хиландар. Чести мотиви на Дедићевим сликама су воденице, океанска пучина, историјски крајпуташи и споменици љубави, манастири, културно-историјси споменици, лепоте у Србији, а пре распада Југославије и у родном Шибенику, и широм Далмације.
- Саставио 40 укоричених кљига, које броје око десет хиљада страница, испуњених записима, а са четири хиљаде портрета и три хиљаде цртежа. У посебним блоковима су још две хиљаде радова већег формата и у колору.
- Као познаваоца српске традиције и културне баштине, манастира Хиландар, Милутина Дедића називају сликаром културне баштине


РАДОЈКО ОБРАДОВИЋ

Грађевински техничар

Оснивач удружења рођен у Брусу 1955 године. Основну школу похађао је у Куршумлији а грађевинску техничку у Београду, по чијем завршетку добија запослење у "Заводу за заштиту споменика културе" града Београда. 1985 успешно полаже испит за конзерваторско рестаураторске радове на споменицима културе и током своје 41 годину успешне каријере бива ангажован на важним пројектима изградње, рестаурације и обнове културно-историјских споменика а неки од њих су: Београдска тврђава, Стамбол капија, Леополдова капија, капија деспота Стефана, музеј Београдске тврђаве, конак кнеза Милоша у Топчидеру, родна кућа војводе Степе Степановића у селу Кумодраж, задружна кућа Ранковића у селу Дражевац код Обреновца и многи други пројекти.

Српско национално удружење

Контакти


Народних хероја 30
Нови Београд

Додатне информације