Проф. арх. Богољуб Миша Веселиновић

Богољуб Миша М. Веселиновић рођен је 1930. године у Шумадији у селу Горње Јарушице између Крагујевца и Тополе. Основну школу и гимназију завршио је у Крагујевцу, а Архитектонски факултет у Београду. По завршеним студијама ради на пословима везаним за пројектовање и надзор градње бројних објеката од шире друштвене важности. Поред редовног службовања у коме је стицао свестрану праксу и велико искуство, редовно се бавио пројектовањем великог броја породичних стамбених зграда, негујући традицију народног неимарства по чему је и препознатљив. Од прве повучене линије, када је почео да про-јектује, па све до данашњих дана, у његовим архитектонским остварењима преовладава дух савремено интерпретираног традиционализма. Надахнути несуђени сликар, врстан цртач, Веселиновић је, белеиећи пола века уназад у оловци и угљу последње трагове аутентичне нар-одне архитектуре у нестајању, један од ретких настављача дела професора Дерока. Заљубљеник „у национаину изворну архитектуру, фолклор, домаћу радиносл, народне умотворине, обичаје, музику и свеукупно живљење нас Срба“, Богољуб Миша Веселиновћ при том се не одриче прогреса и савременог грађења.

КО ПОШТУЈЕ ТУЂЕ ИСКУСТВО И ЗНАЊЕ, ТАЈ ЋЕ ДА СТЕКНЕ ВЕЛИКО ИМАЊЕ

Ову кућу сам испројектовао по свом мераку школском другу Жики земљаку. Жика је дошао из Крагујевца од Драче у Грочанске Стмјике да бере ловорике. Одавно је оставио мотку и вилу, али опет је хтео кућу у моравском стилу. Сла ће сељаће, крв није вода. хтео је кућу на више свода и четири одвода. Терен му је у нагибу био, па сани му по жељи подрум направио. Жика није могао без трема, јер на њему воли да одмара и дрема. Седео је поред мене док сам је цртао и стално ми говорио да ће бити лепо, али скупо. Молио ме да му ексер не цртам, јер ће морати да га ради сам. Много сам тада утрошио времена да га убедим да нема сокле без камена. Но, хвала Богу у свему ме послушао, па је лепу кућу направио, и ипак жив остао! КУЋА МИКЕ ГФ.ОМЕТРА За породицу Милиаила Мике Милошевића, геометра, на улазу у Гроцку испројектовао сам породичну стамбену кућу са два трособна стана. Мика је хтео кућу за сина и кћерку, али у нашем моравском стилу. Иако се већ предуго гради, кућа још није завршена, али како би било друкчије кад Мика геометар свим и мојим и његовим пријатељима никад није наплатио обележавање. Приземље је урађено без камена, уместо ћерамиде, покривена је црепом „Бечеј Но 222“, фасада је још увек неизмалтерисана, степеништа недовршена, терасе и балкони су без ограде, димњачке главе недовршене, стреха без решме неопшивена... На млађима свет остаје, ваљда ће и ова кућа једном бити завршена.

ТЕШКО КУЋИ БЕЗ КРОВА, А НАРОДУ БЕЗ ТРАДИЦИЈЕ И СИНОВА

Не учинимо ли нешто да сачувамо свој идентитет - своју кућу, нећемо имати кров над главом и уништиће нас до краја мећава и невреме. И ова дивна „Јарушићанка“ нека нас асоцира на традицију нашег народног неимарства и његових вредности.

БЛАГО УЧИТЕЉУ КОГА ЂАЦИ ПРЕВАЗИЂУ

Нико се научен није родио, а ни умро да све зна. Онај који зна где и кога треба да пита, поштује и усваја само оно што је мудро, никад не скита и све ће да научи. Ово сам навео због тога што је мој пријатељ Столе Новаковић знао то да учини. Столе и архитекта Ковачевић посетили су ме једног јесењег дана и одмах смо сели за цртаћи сто да бисмо разговарали оловком и папиром. Подстакнут Стлетовом заљубљеношћу у народну архитектуру и његовом жељом да има кућу у том стилу, добио сам инспирацију, па сам у три потеза скицирао основу и фасаде. На моју радост оне су му се допале и одмах их је прихватио речима да ће то бити његова кућа на Трешњи иза Авале. Ковачевићу сам рекао да је Столе брзинац и шалџија, али он је испао заиста озбиљан. И не само то, сам је урадио пројекат према скицама и као врстан приватник грађевинар, изградио је у сопственој режији. За идејно решење поклонио ми је шубару од чинчиле. Касније сам сазнао да је мој пријатељ Столе направио ову кућу 95 % онако како смо је оног јесењег дана скицирали. Хвала му што је направио ову лепотицу са Авале, уз замерку што сокла није урађена у камену.

КО ЗЕМЉУ ЖЕЛИ И КУЋУ ПРАВИ, ТАЈ СЕ ВЕСЕЛИ

Идеју за ову кућицу сам добио у тренутку, уз чашицу разговора, за свог пријатеља Драгишу Ристановића, љубитеља свега што је лепо, складно, функционално економично и хумано. Дошао је једно поподне код мене у Синђелићеву 23 и рекао: „Мишел, хоћу да ми испројектујеш једну кућицу са два собичка за спавање од по 6 квадрата, а остало ти знаш шта треба да има домаћинска кућа. Само те молим нека та кућа буде каква нам је народна српска душа!“ Нисам ни трепнуо, размахнуо сам левом руком и у том часу Гиле ми рече: „Буразеру, па ту нам фали само још огњиште. То је оно по мери, у срце си ме гануо!“ За пар дана пројект је био готов , а зграду сам обележио са Миком геометром, који корацима боље размерава и обележава него ли са теодолитом. Тако се родила ова лепотица у Гроцкој поред Дунава. Под огранцима Космаја у селу Дрлупе, родила се и ова „ШУМАДИНКА“. На благој присојној падини испројектовао сам ову кућу за породицу свог пријатеља Јордана Плавшића. Обележили смо је и почели да градимо 1986. године, с надом у себе и Бога да ћемо је и завршили. Једина Јоцина жеља је била да је окровимо, јер пара за друго није имао. Кућа није велика, али је складна и функционална. Што рекоше комшије, „Легла је на терен као крава на јасле“. Сви који је виде питају: „Бре, Јордане, ко ти озида ову кућу, зачинила је овај крај, па то ти је?! Права наша ШУМАДИНКА!“ Тако су је и мештани крстили, а мој ти се Јоца шали, па ће им рећи: „Дворски архитекта, онај Миша Мотка“, а они ће. „Је то онај што је ономад брао кукуруз и што га остали берачи нису никако нису могли да стигну.?!“ У кућу се улази преко два-три степеника и трема, а како би и другачије у шумадијску кућу приземљушу. Трем је простран и богат, па на њему може и да се обедује, оријентисан према истоку, тако да је до поднева осунчан. Уласком у кућу, ходник дели просторију на дневни и ноћни боравак. Десно од ходника су две спаваће собе са купатилом и WЦ-ом. а лево кухиња са оставом и дневном собом из које се излази на простран доксат. Нето корисна површина је 76 квадрата. Нагиб терена је условио изградњу подрума испод доксата и дела дневне собе. Сокла је озидана од струганичког камена, зидови од гитер блокова, омалтерисани и окречени. Кров је од црепа Бечеј Н° 222. Ако да Бог и министар финансија кућа ће бити завршена.

КО СА СВОГ ИЗВОРА ВОДУ ПИЈЕ, ТАЈ НИКАД ЖЕДАН НИЈЕ

Свака нова кућа је замењивала стару, била већа и технички дотеранија, функционалнија од потоње. Ево примера где сам се трудио да сачувам елементе изворне народне архитектуре. Ако сам и на овој кући успео, бићу срећан, задовољан, свој и наш.

ТЕШКО ЈЕ ТУЂУ КУЋУ СЛУЖИТИ, АЛИ ЈЕ ЈОШ ТЕЖЕ СВОЈУ СТЕЋИ

Без обзира на тешкоће које прате изградњу куће, нико није одустао да је има, нити да се каје ради тога. По кући се цени домаћин, а по домаћину кућа. С посебним задовољством препоручујем ово решење, јер је функционално, економично и атрактивно. Овоје кућа коју бих пожелео и ја као њен пројектанл. Укомпонована у терен са свим елементима народне архитектуре, каскадно се приземљује од улазног трема преко ходника кухиње и трпезарије до два док-сата који обгрљују дневни боравак, кухињу и трпезарију. Посебном денивелацијом издвојен је простор за ноћни боравак са купатилом. Непосредно уз улаз налази се WЦ за госте. Распоред просторија условио је разуђеност фасаде и крова и омогућио видокруг свакој просторији. Предлажем да нађете себе у некој оваквој кући. напротив, свака кућа коју је испројектовао и изградио представља чврсту и врло вешту синтезу традиције са свременим грађевинарством. Од мноштва пројектованих и изведених кућа, тешко му је да се определи и одабере најлепшу међу најлепшима, а да се не покаје што је коју другу заобишао и запоставио. Гледајући презентована идејна решења и лаик за архитектуру уочиће поред уједначеног стила да свака Мишина кућа има душу и посебну лепоту. Важноје истаћи да у току пројектовања, поред редовне примене елемената народне изворне архитектуре, архитекта Веселиновић изванредно влада познавањем материјала, његове обраде и примене. Функционална решења су врхунска и зналачки дата, па је логично што су фасаде и изгледи доведени до перфекције. Оваквим начином пројектовања и грађења Миша Веселиновић нас враћа нашим дубоким и непресушним коренима. Никада није било лако саградити кућу. То знају и они који је нису градили. Сви знамо ону чувену доскочицу о човеку који идући путем прича сам са собом - или луд или прави кућу! Пут до крова над главом је тежак и трновит. Због тога за почетак морате знати да и чак мали инвестициони објект у принципу није ништа једноставнији од великог и најсложенијег објекта. Јер и за малу кућу важе сви технички прописи, стандарди, нормативи и закони као и за велику. Али, најважније је у свему поступити по важећим законима о изградњи објекта, посебним узусима о грађењу и осталим условима и околностима које настају у току изградње. Код изградње инвестиционог објекта постоје три фазе радова: претходни, припремни, грађење и извођење радова.

ПРЕТХОДНИ РАДОВИ обухватају израду студија, истраживања, израду идејних решења и инвестиционих програма,прикупљања података за пројектовање и других радова који служе за припрему документације на основу које се може донети одлука о изградњи инвестиционог објекта.

У ТОКУ ОДЛУКЕ 0 ГРАДЊИИНДИВИДУАЛНЕ СТАМБЕНЕ ПОРОДИЧНЕ КУЋЕ, ВАЖНО ЈЕ:
• Да се пре почетка изградње утврди ко ће бити будући власник те куће (изгледа чудно, али много је важно).
• Да се обезбеди земљиште и да се утврди његова намена код надлежног општинског органа.
• Да се пре одлуке о изградњи провери подобност локације у смислу шире околине, суседа, снабдевања, превоза, здравствених установа, школе, радног места, инфра структуре и осталих чинилаца да би се сазнало у каквој средини треба да се гради кућа и где ће убудуће да се живи и ради.
• Да се изведе надлежни геодетски стручњак из управе катастра општине који ће идентификовати парцелу и обележити је уз обавезно присуство и сагласност суседа.
• Да се испитају и проуће климатски, географски и еколошки услови за будући живот на том локалитету.
• Да се провери да ли постоје изграђени градски комунални објекти на које је могуће да се прикључи будући власник куће (струја, ПТТ, вода, канализација, топловод, гасовод и друго)
• Да се сазна и испита начин снабдевања водом у случају да не постоји градски или сеоски водовод.
• Да се сазна да ли постоје услови за изградњу биолошке јаме у случају да нема уличне канализационе мреже.
• Да се сазна искуствени или технички испитан податак о нивоу подземних вода и сагледа начин одводњавања оборинских вода са слободних површина.
• Да се пре израде пројектног задатка размисли о садржају будуће куће (габарит, спратност, површина, интерни локалитет, амбијент и друго).
• Да се благовремено програмира место за евентуалну изградњу помоћних пратећих објеката и осталих припадака уз окућницу.
• Да се осмисли основна идеја и дефинишу жеље укућана везане за будућу кућу, пре него што се ангажује пројектант.
• Да се консултује са онима који су стручни и онима који су већ градили сличне куће, како би се стекло искуслво за изградњу сопствене.
• Да се на основу породичних потреба и личног знања изради пројектни задатак који ће бити усаглашен са урбанистићким и осталим условима. (Пожељно је да се овај посао уради уз помоћ архитекте, јер добро урађен пројектни задатак је први успех у изградњи куће).
• Да се благовремено прибаве сви потребни услови, потврде, подлоге и остала документа за израду техничке документацијц (копије плана. власнички Лист, потврда о намени земљишта, услови и сагласност електродистрибуције, услови и сагласност градског водовода и канализације, сагласност ПТТ-а, сагласносл димначара, санитарног инспектората и друго).
• Да се одабере пројектант и уговори израда техничке документације са ценом и роком израде.
• Да се уради идејни и инвестициони пројект и обаве консултације са надлежном општинском службом како би се добила сагласност на идејно решење.
• Да се уради главни пројект. Претходни радови у грађевинарству обухватају још много операција и радњи које је потребно да се ураде да би се кренуло у припрему за изградњу куће. Искуствено говорећи, претходни радови у грађевинарству су као бацање семена из кога треба да никне кућа. Због тога саветујемо све кућеградитеље да са пуно озбиљности и одговорности на почетку изградње ураде посао како треба, како им се не би провлачиле грешке целим током извођења радова. Уз све то, добро ће доћи и нека народна умолворина, попут оне: Ако не знаш, а ти питај! И тако, полако, али достижно, дођосмо до припремних радова.

ПРИПРЕМНИ РАДОВИ Ови радови обухватају изградњу привремених објеката који су потребни за изградњу инвестиционог објекта. Они обухватају организацију и уред-јење градилишта по одговарајућој шеми. У току ових радова потребно је:
- Да се формира градилиште на коме ће се градили кућа.
- Да се огради земљиште уз сагласност суседа (с тим што треба покушати да и они сразмерно учесивују у инвестирању ограде).
- Да се изгради капија у зависносии на колски и пешачки улаз.
- Да се рашчисти лерен од свих непотребних објцката, предмета.шута, корова и растиња које ће да смета у току изградње или у даљој експлоатацији куће.
- Да се постави помоћна монтажна кућица за оставу алата, ситног материјала, цемцнта, креча и осталих потрцба. У случају да јц помоћни објект трајног карактера, онда га треба урадити пре по пројекту и дозволи.
- Да се припреми место за депонију кабастог растреситог материјала.
- Да се обезбеди, ако је могуће, електрична енергија.
- Да се обезбеди пијаћа и техничка вода.
- Да се изгради пољски WЦ.
- Да се обезбеди чување градилишта.
- Да се предвиди место за истезање, израду, сечење, савијање и монтирање арматуре.
- Да се обезбеди приручна апотека.
Приликом грађења инвестиционих објеката. припремни радови су нека врста почетка грађења. Они су веома важни, јер обезбеђују и стварају услове за рад на градилишту. Обично се изводе по оперативној шеми грађења инвестиционог објекта. Добром и квалитетном шемом грађења и градилишта постижу се велике уштеде у времену грађења, смањују се трошкови унутрашњег транспорта и растура материјала, нема сметњи у раду. омогућује се бржи довоз и истовар материјала и низ других подобности. Од добре организације градилишта зависи квалитативан, квантитативан и економичан ефект и учинак изградње грађевинског објекта, па је самини тим добро, паметно и стручно организовати. По квалитетно и успешно завршеним припремним радовима настаје и започиње грајење и извођење радова.

ГРАЂЕЊЕ И ИЗВОЂЕЊЕ РАДОВА ВЕЛИЧИНА НАРОДНОГ НЕИМАРСТВА Мото за ову фазу нека буде: Два пута мери, једном сеци! Тиха вода брег рони! Све што је брзо, то је и кусо! Пре обележавања зграде на терену треба урадити следеће:
• Ангажовати стручно лице које ће водити стручни надзор. Грешка кућеградитеља ће бити ако сматра да сам може водити надзор.
• Проверити тачност кота у пројекту и на терену, усагласити их са габаритом зграде, утврдити регулациону и грађевинску линију и линије грађења до суседа.
• Нанети висинске коие терена. По завршеној контроли кота и осталих елемената и података извршити:
-Обележавање куће
- објекта,
уз обавезно ангажовање стручњака геометра који ће овај посао урадити инструментом, јер свако треба да ради свој посао.

КАКВА ВАМ ЈЕ КУЋА ТАКАВ ВАМ ЈЕ ОБРАЗ И ДУША

Овако се некада мислило и говорило у народу. Због тога је изградња куће представљала највећи успех и радост за домаћина. Приликом изградње куће, син је следио оца, унук деду, комшија комшију у традицији, трудећи се да оде корак даље, али не и од себе. Данас је развој учинио своје. Од скромних лепотица, белих приземљуша и сивих брвнара, оивичених природом и зеленилом, прешло се на изградњу робустних спиралних кућа које често личе на катакомбе, бункере, речју на наказе. Живимо у времену када природу окивамо бетоном, челиком и зидином, уместо да је обрамо. Кривица за губљење образа и душе лежи у нама. Због непоштовања народне традиције , дошли смо у ситуацију да не умемо правилно да усвојимо и применимо ни туђе искуство. Као доказ за све ово су каталози многих угледних пројектантских кућа које нуде типске пројекте по енормно ниским ценама, а све како би задовољили ниску куповну моћ будућих кућевласника. Све у свему, живимо сурово и нехумано, наказно и деформисано у односу на наше претке. Они који су бежали од себе, никада нису стигли другога! У зависности од климатских услова, начина живота и рада, природних богастава, материјала и читавог његовог окружења, човек је прилагодио изградњу куће свему томе. Таква кућа је главна и основна заштита човека од свих спољних утицаја, а уједно и место где он бивствује. Њен развој је каузално пратио елементарне потребе човека , економски и социјални развој друштва, али њено креирање, њена лепота и душа, зависила је одвајкада од инстинкта, талента и осећаја шумадијског сељака. Иако самоук, српски сељак је умео да сагради кућу у којој је око огњишта остваривао све садржаје који су му били потребни за нормалан живот. Знао је да прилагоди све њене елементе поднебљу, странама света, конфигурацији терена, подземним и обронским водама, видокругу, а да јој у свему томе не наруши лепоту и склад. Избор материјала, начин обраде, уградња и заштита од пропадања, врхунац су градње тог времена. Овако изграђен кућни праг је највећа планина на свету. У нашем народу вазда се прича за онога ко гради кућу, „Јадан, није му лако ,треба га помоћи!“ И заиста, никада није било лако доћи до крова над главом. У ранија времена, за градњу куће, народни неимар, сељак, спремао је камен из мајдана, из забрана јапију за бондрук, кров, талпе, мајије и рогове, сек’о циглу и сушио је за ћерпић, набављао ћерамиду са циглане за кров, канатио за плац шљунак из реке и песак из мајдана и тражио позајмиште земље за израду облепа... Спремајући материјале, мерачио је место на коме ће у име Бога да удари пијук у темеље. За пројект није знао, нити га је имао.Било је важно да избере присојну страну и оцедит терен и где ће ђер да постави, да зна како ветрови дувају, где сунце израња и где залази, какав је прилаз и видокруг и са које стране ће да уђе у кућу заклањајући се од устоке. Све што није знао он, знао је комшија или неко из мобе. Кућа се градила искуственим нормама и урођеним талентом.

ПАМЕТАН ДОМАЋИН ПОЛАКО КУЋУ ГРАДИ, АЛИ ЈЕ БРЗО ЗАВРШИ

У стара добра времена кућа се дуго градила. За њен почетак сматрао се датум када је домаћин почео да довлачи материјал на место где ће да гради кућу. Материјала је било у изобиљу, а кућа се градила на мобу. За учеснике у моби и остале сеоске мајсторе, обезбеђена је храна, пиће и коначиште, као и редуше које су их служиле, појиле и храниле. Мајстори су већином били самоуки, вични, надарени и спретни. Од тренутка када почне градња, кућа се брзо озида и окрови. По завршетку изградње настојало се да кућа одлежи неусељена док се не слегне, осуши и сазри. У народу се често говорило: прве године усели непријатеља, друге пријатеља, а треће усели сам. Ето због чега се некад мислило да ко полако кућу гради, пре ће и да је заврши. Данас се гради брже, али спорије завршава. Данас се многи усељавају док малтерџије малтеришу зидове и плафоне, стално журимо, а не знамо куда и где! Хоћемо да изградимо кућу за ноћ, а знамо да и када се крава отели, мора да одлежи. У тој бесомучној журби, праве се неопростиве грешке са великим последицама. Често нам се многи жале да им нова кућа прокишњава, зидови влаже, подрум пун воде, мемла на таваници, зидовима, у углови-ма и изнад отвора, речју - права пропаст! Кад дођу зимски дани, многи цвокоћу од хладноће, а лети ударају хладне чалме на главу да не умру од жеге. Скоро ми један пријатељ рече: „Бацио сам толике паре за изградњу куће, а она има хиљаду мана, дође ми да је запалим.“ Тако данас бива са онима који неће да нађу праве стручњаке или нађу погрешне. Сви хоће јефтине типске пројекте да сами граде и да преправљају пројекте, а томе нису вични. Свака се школа плаћа, па и ова кад се гради кућа.

ПРАВЕ И ЛЕПЕ КУЋЕ СЕ ГРАДЕ САМО СА ДОБРИМ ДОМАЋИНИМА И ИСКУСНИМ МАЈСТОРИМА

Ову кућу сам пројектовао и градио по жељи и укусу мог великог пријатеља Драгана Гођевца из Бранковине. Одрастао у оџаклији и на дрвеном кревету са сламарицом и губером, имао је жарку жељу да му испројектујем и изградим кућу која ће да га асоцира на детињство. Отишли смо у његово родно место и видео све оно што мој пријатељ хоће да има на Умци. На сред пространог дворишта, бели се стара српска кућа. Преко два степеника закорачили смо у њу. Шкрипа старих храстових врата повукла ми је поглед на шарке, старе добре, праве ковачке, на којима се виде ударци чекића по ужареном гвожђу. Право од улаза огњишле, преклад, ватраљ, жарач. Ту су и вериге са бакрачем котлићем, саџак, тигањ са дугачком дршком, земљано грне и црепуља са сачем. (ватра није горела, јер се кувало под тремом у дворишту). Са десне стране од огњишта стоји стари долап са посудом, наћве, водница са посудама за воду, грнићима и кофом, саленица и софра са троношцима. Речју, као да сам ушао у етнографски музеј. Кад смо дошли на плац на Умци, рекох му да ћу у много чему да одступим од такве куће која има само оџаклију - кућу и собу, али да ћу испројектовати лепу савремену кућу са елементима народне архитектуре. И тако се радила ова полуспратна кућа на Умци. Праве и лепе куће се граде само са добрим домаћинима и врсним градитељима, а то је био Драган Гођевац. Кућу на Умци прилагодио сам терену, па сам пројектовао два приземља и дао јој душу. Горње приземље чини стамбени део са дневном собом, кухињом, спаваћом собом, купатилом и предсобљем. Испред дневне собе налази се простран трем на коме може да се обедује. У горње приземље улази се преко спољњег степеништа и улазног трема. Доње приземље је денивелирано од улазне пешачке капије са три-четири степеника, а на горње приземље излази се степеништем из дворишта. Тако, кућа иако има два нивоа, делује као да је приземна. Доње приземље чини дневни боравак у коме се налази огњиште - камин са сојама за печење брава и веригама за котлић, ниша за припрему хране и простор за седење и ручавање. Иза камина улази се у подрум за пиће и храну. Испред оџаклије целом ширином зграде, налази се простран трем на коме су формирана два садржаја: један за седење и боравак а други за обедовање. Са уличне стране користећи нагиб терена, направљена је гаража.

СРПСКА КУЋА

Стара српска кућа била је дело народног уметника. Вредност и величина уметничког дела цени се по томе колико и како делује на нашу душу. Шумадијске лепотице су по мени, нешто најлепше и најоригиналније, бисер архитектуре. Због тога, не премишљајући се, вратимо се себи и српској кући док још увек знамо за њу. Овај апел упућујем онима који треба да граде дом и кућу. Од избора алата и оруђа за рад, разноврсности и богаства материјала и начина његове обраде и уграђивања, ова кућа представља спој исконског са новим и модерним, стављајући их у равнотежу економичног, функционалног, естетског и хуманог градилељства. И ова вишеделна приземна кућа израз је помирења данашње и старе Србије. Просторно, функционално и екстеријерно, презентује стару Србију у новом руху. Чистоћа решења мами сваког будућег кућеградитеља да размисли о њеном унутрашњем садржају и распореду који је и лаику јасан, па га нећу коментарисати.

КУЋА ИЗ ПЕСМЕ ВЕШТЕ РУКЕ, ЛЕПА ДЕЛА ПРАВЕ, А НЕВЕШТЕ СВЕ ПОКВАРЕ

Због лепог распореда, свака јој просторија у Шумадију гледа из дневне собе и са трема, видик се шири све до Срема, иако једну собу за спавање има, допада се многима. Поносим се њом, јер представља српски дом.

ВОДА ЈЕ ИЗВОР ЗДРАВЉА ОЏАКЛИЈУ КРАСИ ЦРЕПУЉА, ВЕРИГЕ И БАКРАЧ, А ДВОРИШТЕ САНТРАЧ ГРАДИ ЗАРАД ЗДРАВЉА РОДА ГНЕЗДО ГДЕ ЈЕ ЗДРАВА ВОДА

Културни ниво народа огледа се и у томе колико и какву воду троши за пиће, одржавање хигијене и друге потребе. Шумадијски сељак знао је да пронађе терен и место са здравом пијаћом водом и јаком жицом, па је прво копао бунар, а затим градио кућу. Водоносни бунари служили су за домаћинсиво и грађени су између кућног и економског дворишта да би се из њега појила чељад и стока. Основни задатак домаћина (који је гра-дио дом) био је да заштити воду од загађења, а чељад и стоку од несреће, па је изнад бунарског окна градио заштиту у виду ограде, настрешнице и затворене кућице. У зависности од избора изворног материјала, градио их је од ломљеног плочастог и обичног камена, дрвета, ћерамиде, водећи рачуна да обликовано и функционално одговарају осталом дворишном амбијенту. Бунар се састојао од бунарског окна које је копано ручно са извлачењем земље на витло и чекрк. Димензије окна зависиле су од дубине водоносне жице која се кретала и преко 30 метара. Окно је зидано једрим ломљеним каменом, а касније опеком. Вода добијена на дубини 15-20 метара је бистра, хладна и чиста. Надземни део бунара грађен је као сантрач - ђерам, обично од дрвета са кровом од ћерамиде или шиндре у разним облицима и димензијама, са богато украшеним детаљима и мотивима народног неимарства. Уз бунар постављен је банак на који се одлажу посуде за воду док се пуне. Витло је обично рађено од брестовине или дреновине са ручком или точком за вађење дрвене канте -кофе са водом, која је везана за кудељино уже. Свака загњурена кофа у бунар значила је живот, јер их је појила драгоценом течношћу.

ВРАТНИЦЕ

У жељи да што успешније прикаже и заштити своје домаћинство и имање, сељак га је омеђивао лепим оградама и вратницама. Вратнице су саставни део ограде и читавог домаћинства, па им је због тога поклањана велика пажња при изради. Њихов број око окућнице зависио је од распореда дворишта и прилазних сокака. За кућно двориште прављене су једнокрилне вратнице, аркапије и прескакала кроз која су пролазили пешаци, домаћини, суседи и гости, док су за пролаз стоке, оруђа за рад и уношење рода и летине у економско двориште, двокрилна, а често и комбинована. Изложена сокаку и гледана од мештана и осталих пролазника, за сваког домаћина значила су огледало куће. Пешачке вратнице прављене су од чврсте храстовине, јасена и багремове грађе, обично без кровића, а тамо где га је било, био је четвороводан и покривен ћерамидом ил и шиндром. Зими је сељак спремао и обрађивао јапију за стубове, венчанице, гредице, рогове, решме, тарабице и друго што му је било потребно да би поставио вратнице. Зависно од облика и намене, правио их је као двостубне, тростубне и четворостубне, са кровићем или без њега, од тврдог дрвета, камена и ћерамиде. Лепотом и обликом представљале су врхунац склада и изворности. Једнокрилну вратницу сељак је правио уз ограду од прошћа или тарабица и састојала се од гредица темељњача преко којих су постављани углављени начеп стубићи подухваћени доњим појантама са три стране. Изнад стубића постављане су гредице на које належе рам од венчаница са роговима који су опшивени украсном решмом. Кровић је подухваћен и учвршћен за стубиће горњим пајантама. Крило је најчешће од тарабица које су при врху обрађене мотовома по избору домаћина. Оне су приковане за доњи и горњи појас и обавезно укрућене косником. Покретање крила регулисано је ковачким шаркама, а запртање дрвеним или ковачким шипом - резом. На овај начин прављене су двокрилне и комбиноване вратнице укомпоноване уз какав дворишни објекат који је лоциран на међи (амбар, кош, стаја, качара и др.). У многим деловима Шумадије и данас се виде двокрилне вратнице са кровићем од ћерамиде на четири стубића пободена у земљу. Оне су служиле за пролаз, а и за заклон колима кад окасне са њиве пуне рода. У крајевима богатим каменом стубови су рађени од плочастог камена, претежно сложеног у суво са кровићем и крилима од дрвене грађе и покривачем од ћерамиде и шкриљца. Богатство стреха на вратницама служило је пролазницима да се склоне од кише и невремена. Култ оваквих вратница развијен је и гајен у Шумадији све до ере челика,бетона,бодљикаве жице и осталих металних капија са решеткама.

ШУМАДИНКА

Оваквом кућом би се поносио свак ко би је имао. Намењена је за одмор и боравак мање породице. Због тога је већи део простора организован као дневна соба са кухињом и оставом који су диференциране на простор за обедовање и одмор, седење и забаву. Кухиња и дневна соба директно су повезани пространим полудоксатом. Остали део унуирашњег простора чине спаваћа соба, купатило и ходник. Улази се преко умањеног доксата.

ШУМАДИЈО, ЗАВИЧАЈУ, У ТЕБИ ЈЕ КО У РАЈУ

Из повеликог списка својих пријатеља, посебно издвајам породицу доктора Душана Ђорђевића. Њихову кућу сам пројектовао с посебним задовољством, јер су заљубљеници свега што је изворно наше. С обзиром да смо прве барајевске комшије, трудио сам се да изградимо кућу у којој ћемо заједно да уживамо. Кућа је започета 1978. године и још није завршена. Кућа је полуспратна, јер је то условила конфигурација терена. У горње приземље улази се преко спољних степеника и пролазног трема. Улазом у ходник са леве стране су две спаваће собе, право дневна, а са десне кухиња са оставом и купатило. Испред дневне собе и кухиње налази се доксат који је повезан са вртом преко степеништа. Доње приземље је предвиђено за оџаклију са нишом за кување и WЦ-ом. Кућа је лоцирана на предивној присојној падини, омеђена шумарцима и воћњацима.

КАСКАДЕРКА

Цртајући ову кућу настојао сам да буде савремена, функционална и лепа, а да не повреди сујету оних који заступају традицију нашег народног неимарства, нити схватања оних који се приклањају модерној архитектури. Ова кућа се састоји од собе за дневни боравак са кухињом - куће и собе за ноћни боравак са купатилом - собе. Ту су још трем за улаз у кућу и трем за одмор и обедовање. Конфигурација терена условила је каскадно решење унутра.шњег и спољног простора, тако да је кућа приземљена на травнат терен.

ЛЕПОТУ ПЕСМЕ КАНАРИНКЕ СХВАТИМО ТЕК КАД ОНА УГИНЕ

Е, овај наслов је упућен колегама пројектантима породичних стамбених кућа који би могао да им послужи као мото при пројектовању. Треба све учиниии да се Шумадија заувек памти онако окићена бело-црвеним кућама „канаринкама“. На нашу велику срамоту, дозвлили смо и последњим да нестану. Не покуашамо ли да их спасемо, наше сазнање о њиховој лепоти, биће закаснело и на нашу срамоту. Ако нам савремени живот и технологија не дозвољавају да их пресликамо, нађимо места за поједине њихове елементе у савременом архитектонском стваралаштву. Ко се буде бар мало дружио са књигама академика Дерока, професора Којића, Зорана Петровића и проф. Миленковића, осетиће своју професионалну обавезу у спасавању последњих трагова нашег фолклорног блага. Ову кућу презентујемо без коментара, препуштајући читаоцима да кажу своје.